Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope

Devetog maja 1945. kapitulacijom nacističke Nemačke okončan je Drugi svetski rat u Evropi i 9. maj se od tada obeležava kao Dan pobede. Deveti maj se obeležava i kao Dan Evrope.

Ove godine obeležava se 73. godišnjica završetka Drugog svetskog rata i 68 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije.

Ta dva važna događaja u istoriji Evrope, kao i svake godine, biće obeležena nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama fašizma i palim borcima u Drugom svetskom ratu.

U zemljama Evropske unije poseban značaj ima Dan Evrope kao dan koji je označio prekretnicu u odnosima evropskih zemalja i otvorio put stvaranju zajednice država na tom kontinentu, dok je u Rusiji težište na proslavi Dana pobede u Drugom svetskom ratu.

U Berlinu je nešto posle posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. bezuslovnu kapitulaciju Nemačke potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel.

U ime Sovjetskog Saveza potpisnik je bio maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa, i njihovih saveznika, još nekoliko dana pružali otpor, između ostalih i u Jugoslaviji (do 15. maja).

U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika.

Precizan broj stradalih nije nikada ustanovljen. Procene govore o tome da je bilo između 50 i čak 80 miliona poginulih, od kojih je civila bilo između 38 i 55 miliona.

Tačni podaci o žrtvama ni na području nekadašnje Jugoslavije nisu utvrđeni.

Državna komisija bivše Jugoslavije, naime, objavila je svojevremeno podatak da je poginulo ukupno 1.706.000 osoba, među kojima nešto više od 300.000 boraca.

Dan Evrope

Deveti maj prihvaćen je i kao Dan Evrope, jer je baš 9. maja i to 1950. ministar spoljnih poslova Robert Šuman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavljanje novog poretka kojim bi se sukobljavanje između evropskih zemalja, učinilo ne samo nezamislivim, nego i nemogućim.

Suština njegovih ideja ogledala se u uspostavljanju zajedničkih tela, odnosno relacija, u prvo vreme u proizvodnji i distribuciji uglja i čelika kao temelja industrijske snage.

Formiranje naddržavnih tela u tim oblastima trebalo je da označi prve korake na tom putu, a Šuman je prvenstveno imao u vidu odnose Francuske i Nemačke.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

code

TV K::CN