Pred ženama mnogo obaveza, a nedovoljno prava

U Srbiji i ovaj Osmi mart žene dočekuju sa lošom statistikom. Njihov položaj i dalje je nepovoljniji od položaja muškaraca u svim oblastima društvenog života, posebno u oblasti rada i zapošljavanja, ekonomskoj sferi, političkom životu, pokazuju brojna istraživanja i izveštaji, pa i izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Na probleme sa kojima se suočavaju ukazuju žene sa invaliditetom, samohrane majke, nezaposlene, žene manjinske seksualne orijentacije, one na selu, pripadnice nacionalnih manjina.

Pred ženama je mnogo obaveza, a nedovoljno prava. Od njih se očekuje da istovremeno budu dobre domaćice, majke, da rade i doprinose kućnom budžetu. A one traže bolje uslove kako bi odgovorile svim zadacima savremene žene.

Ankete pokazuju da „žene ne mogu dovoljno da se posvete svojoj porodici zato što je opšta trka oko novca, oko gole egzistencije, tako da da najviše ispašta porodica“.

Takođe ukazuju da bi mogli biti bolji uslovi što se tiče porodiljskog i trudničkog bolovanja i stvaranja porodice, pa je zbog toga, kako kažu, „žena puno, ali majki danas sve manje, a žena danas prvo treba da bude majka“.

Jedan od anketiranih kaže da sa svojom suprugom deli poslove ravnopravno. Kaže da nekad opere sudove, nekad skuva ručak, čisti kuću.

Žene gledaju šta treba za kuću, šta treba za decu, šta treba za sve drugo, sebe gledaju najmanje, ali možda su preuzele veliku ulogu na sebe, pokazuju ankete.

Žene u Srbiji su obrazovanije od muškaraca. U 2016. doktoriralo ih je 14 odsto više nego muškaraca. Ipak, na tržištu rada su u nepovoljnijem položaju. Duplo je manje preduzetnica. U novčaniku gube trku jer su često za isti posao manje plaćene. Teže zauzimaju rukovodeća mesta.

Zabrinjavaju i najnoviji podaci Instituta za sociološka istraživanja i Centra za mame.

Jovana Ružić iz Centra za mame navodi da oko 60 odsto mama u Srbiji zarađuje platu koja je manja od repuličkog proseka, da njih 14,5 odsto zarađuje manje od 150 evra mesečno, a 48 odsto zarađuje između 150 i 300 evra.

„Često u medijima čujemo optužbe na račun žena da one ne žele da rađaju decu zato što žele da žive lagodnim i luksuznim životom. Naše istraživanje je pokazalo da svega malo više od tri odsto žena ima platu veću od 700 evra, tako da tu luksuza nema“, kaže Ružićeva.

Poslodavci im neretko zatvaraju vrata kada kažu da žele da postanu majke. A zaposlene žene posle porodiljskog ponekad sačeka premeštaj na niže radno mesto, pa čak i otkaz.

„Država bi za početak trebalo da poštuje sopstvene zakone i da one koji ne poštuje njene zakone kažnjava, a ne samo da upozorava ili nedovoljno dobro kažnjava, mislim na poslodavce koje otpuštaju trudne žene, na poslodavce koji ne plaćaju prekovremeni rad, na vrtiće koje možete da upišete isključivo ako imate debelu vezu“, navodi Jovana Ružićeva.

Država bi mogla da radi više na promociji fleksibilnih radnih uslova, da muškarce ohrabri da uzimaju slobodno vreme kada dete dođe.

Nisu dovoljne ni mere podrške porodici koje preduzima država.

„Naša država primenjuje finansijsku podršku roditeljima, međutim ona je jednokratna, ona je nešto povećana kada je u pitanju prvo dete i nešto duža kada je u pitanju drugo ili treće dete, međutim sa tom pomoći rodtelj ne može da obezbedi uslove za roditeljstvo, jer vi brigu za dete sada ćete imati ne samo prvih godinu ili dve dana, jer vi morate da ga vaspitate, da ga obučete, školujete“, kaže Nada Sekulić iz Instituta za sociološka istraživanja.

Ženska prava u Srbiji poštuju se više na papiru nego u svakodnevnom životu, kažu žene. Zakoni su, ocenjuju, dobri, ali je problem što se nedovoljno sprovode. To, kažu, osećaju i kada je reč o nasilju u porodici. Češće su žrtve nasilja u partnerskom odnosu od mušakaraca. Kada sistem zakaže, svedoci smo – plaćaju životom.

 

Izvor: RTS

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

code

TV K::CN