Naučna zajednica o Kosovu: Istorija ne daje argument za nezavisnost

Istorija ne može dati argument za nezavisnost Kosova i Metohije, izjavio je danas direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović koji kao jedno od rešenja za kosovski problem vidi u širim, evropskim integracijama.

U nastavku unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiju koji je pokrenut na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Pavlović je rekao da to što još nije rešen međunarodni status KiM daje nadu da može da se zadrži integritet Srbije na KiM.

Ističe da albanska težnja ka nezavisnosti nije jača od srpske ideje o očuvanju integriteta Srbije na KiM. Smatra da ima smisla tragati za rešenjima, ali da ne treba žuriti sa odlukama.

Rešenje vidi u širim evropskim integracijama jer kaže i Srbi i Albanci žele u EU. Navodi da jedno od rešenja može da bude i zajednica slobodnih balkanskih država, ali i organizovanje velike međunarodne konferencije uz učešće velikih sila i zainteresovanih strana.

Kaže da na ovim prostorima postoji albansko pitanje, ali i istovremeno postoji i srpsko pitanje na KiM, u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, te da ako se odluči da se Albancima da nezavisnost, isto pravo treba dati Srbima u Republici Srpskoj.

Danas su na okruglom stolu o mogućim rešenjima tog pitanja mišljenja izneli predstavnici 22 instituta društvenih nauka i više od 50 naučnoistraživačkih radnika, a direktor Intituta za političke studije Živojin Đurić kaže da je međunarodno pravo pokleklo pred silom koja je, kaže, nadvladala i kad je reč o KiM.

Navodi da postoji nesklad između maksimalnog interesa koji bi zadovoljio potrebu Srbije da ostane teritorijalno celovita i maksimalnog interesa koji se ispoljava sa albanske strane, te smatra da u dužem periodu treba promišljati i tražiti načine da se dva nespojiva interesa Srba i Albanaca nađu u jednoj tački.

„Mislim da otvoreni proces ne sme da ima bliži kraj ograničen na tri i šest meseci ili godinu dana“, kaže Đurić i navodi da bi trebalo razmisliti o formiranju nacionalne komisije za izradu modela kako rešiti do sada nerazrešeni čvor u odnosu između Srba i Albanaca.

Vojislav Pavlović sa Balkanološkog institute, SANU, kaže da je KiM primer povrede međunarodnog prava, te ističe da će ekonomski jaka i kulturno samosvesna Srbija biti u mogućnosti da se postaviti na međunarodnoj sceni kao sagovornik u rešavanju kosovskog pitanja, za šta je, dodaje, polazišna tačka celovitost teritorije Srbije.

„Nije naša uloga da ponudimo politička rešenja“, kaže Pavlović i navodi da je primena analogija u istoriji pogubna i da istorija ne poznaje konačna rešenja.

Direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković kaže da je potreban i dijalog sa Albancima, građanima Srbije, ističući da vreme, posle dužeg perioda, radi za nas.

„Jedina legitimna pozicija je zahtev za punu reintegraciju u ustavni sistem Srbije svih građana koji žive na KiM“, rekao je Đurković koji očekuje pritiske međunarodne zajednice da se iz preambule Ustava izbaci da je KiM sastavni deo Srbije i da se potpiše obavezujući sporazum sa Prištinom koji bi bio uslov za dalje evropske integracije.

Svako odustajanje od dela teritorije, kaže Đurković, šalje signal da smo spremni da se odreknemo i drugih delova za koje postoje zainteresovani i poručuje da Srbija treba da jača na svaki mogući način.

Vladimir Čolović iz Instituta za uporedno pravo kaže da treba biti spreman za vise rešenja i scenarija, te da bi međunarodna konferencija trebalo da definiše sva pitanja vezana za KiM.

Kao moguće rešenje navodi zajednicu dve države ili uniju, pri čemu bi se, kao u BiH, za sve važne odluke tražio konsenzus Srba, kao i status federalne jedinice za KiM.

Najgori scenario bi, kaže, bio nezavisnost KiM, a u tom slučaju, dodaje, trebalo bi voditi računa i o podeli, pri čemu bi konačan arbitar trebalo da bude Ustav koji će definisati status KiM i eventualno referendum o statusu KiM.

Istoričar Predrag Marković smatra da se čitava podrška rešavanju kosovskog pitanja svodi na institucionalni rad, a da naučnici treba da daju ideje o tome šta su naučni zaključci.

Većina učesnika današnjeg skupa je istakla potrebu osnaživanja srpske zajednice u pokrajini, insistiranje na imovinskim i ličnim pravima, ali i snaženje Srbije pre svega na ekonomskog, a onda i na institucionalnom planu kao načinu za relaksiranje problema na KiM.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je novinarima u pauzi današnje rasprave da su se čula različita, ponekad i dijametralno suprotna gledišta po pitanju KiM, ali da je to i kvalitet diskusije, dok je za generalnog sekretara predsednika Srbije Nikolu Selakovića diskusija pokazala da pitanje KiM nije isključivo pitanje za političare, već za svakoga ko u Srbiji radi, stvara, živi i podiže svoju decu.

Đurić kaže da je današnji okrugli sto pokazao je da je došlo do mobilizacije akademskih i intelektualnih potencijala Srbije sa ciljem da se bolje sagleda, zajednički deluje i efikasnije radi na nalaženju što je mogućeg šireg spektra rešenja i stavova za jedan od najsloženijih problema sa kojim se naša država ili društvo suočavaju.

„Sintetisaćemo i popisati sve ono što je rečeno, dostaviti to predsedniku Srbije koji je već i nakon prethodnog okruglog stola istakao da je i sam imao prilike da mnogo toga novog čuje i sazna od naših uglednih pravnika“, kaže Đurić.

Selaković je rekao da su se danas čuli različiti stavovi i mišljenje, ali i mnogi predlozi koji nisu mogli da se čuju do sada na političkim forumima i u parlamentu.

Napomenuo je da izuzetno ozbiljna izlaganja učesnika današnjeg okruglog stola svedoče da se naučnoistraživačka zajednica odaziva pozivu Vučića na unutrašnji dijalog.

„Današnji okrugli sto i ono što predstoji samo pokazuje koliko je incijativa predsednika Vučića nacionalno odgovorna“, rekao je Selaković i naveo da se na ovaj način pitanje KiM vraća u fokus našeg dnevnog, ali i strateškog političkog života i delovanja, kao i delovanja čitave nacije.

Među predstavnicima naučnoistraživačke zajednice moglo se čuti, kaže Selaković, mnogo više i zdrave i nacionalne i potpuno realne političke priče nego što nekada možete da čujete od ljudi koji se bave politikom.

„Dijalog se nastavlja, očekujemo uskoro održavanje i sledećeg okruglog stola u Matici srpskoj u Novom Sadu koja se prijavila kao organizator“, rekao je Selaković.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izrazio je zadovoljstvo što je poziv predsednika Vučića na unutrašnji dijalog o KiM nastavio svoje delovanje i što je posle pravnika, današnji skup okupio naučnike iz oblasti društveno-humanističke nauke, akreditovanih insituta i instituta SANU.

Odziv je, kaže, dobar, i ljudi su voljni da diskutuju i vrlo zrelo govore o ovoj temi i o svim problemima koje postoji, ali i navodi da naučnici neće dati političko rešenje, ali će dati mnoge naučne istine koje su jako bitne za rešavanje ovakvih situacija pozivajući se na mnoge druge evropske modele a i sam istorijat sukoba.

„Činjenica je da je više govornika istaklo da je uspešna država jako dobro rešenje svakog problema“, rekao je Šarčević i naveo da očekuje da će naši naučnici, istoričari, sociolozi, arheolozi i mnogi drugi dati jako korisne savete.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Neophodno je upisati rezultat zbog detektovanja neželjenih reklamnih poruka: *

TV K::CN