100 dana rada ombudsmana

Prošlo je sto dana od kako je na mestu zaštitnika građana Zoran Pašalić. Za „Blic” priča koji su problemi s kojima se suočio, o akcijama koje je pokrenuo, ali i šta bi trebalo da se menja da bi ojačala institucija Zaštitnika građana.

Uveli ste nekoliko novina u rad zaštitnika građana. Prva odluka po dolasku na funkciju bila su otvorena vrata za građane.

– Da, među prvima, ako ne i prva bila je upravo odluka da se institucija Zaštitnika približi građanima i da sa onima koji imaju problem uspostavim lični kontakt. Smatram da treba od građana lično da čujem šta od ombudsmana očekuju i traže. Odluka o danu otvorenih vrata pokazala se kao prava. Kada se suoče sa problemom koji teško ili nikako ne mogu da reše, ljudi jednostavno žele da se požale, imaju potrebu i da u ličnom razgovoru sa onim koga vide kao poslednji spas potraže rešenje. Do sada je bilo oko 150 građana. Još toliko njih u ovom trenutku je zakazalo termin.

Počeli ste da putujete i po Srbiji. Da li postoji neka razlika u problemima u odnosu na gradove i šta ste targetirali kao najčešći problem građana koji vam se obraćaju?

– Uvideli smo i da je mnogima Beograd predaleko, pa smo krenuli u susret građanima, i obišli Bujanovac, Niš, Novi Sad, Šid, Kragujevac i Prijepolje. Mogu da kažem da je procentualno najviše problema imovinske prirode. Jednostavno rečeno, do zastoja dođe u sudovima vrlo često jer građani ne poznaju svoja prava. Takođe, najčešće se događa i da se zaštitniku jave tek kada je doneta presuda, kada je reč o konačnoj odluci. Onima koji se obrate na vreme u prilici smo da pomognemo. Ne mogu da izdvojim posebno neku instituciju koja zakazuje, ali primetno je da kod nas ima prebacivanja odgovornosti sa jednih na druge. Tako se građani nađu u situaciji da više ne znaju kako i kuda dalje. Kada dođu do te tačke, oni zaštitu i pomoć traže od zaštitnika.

Od svih problema koje ste rešavali ima li onih koji su vas lično pogodili?

– Problemi su svuda manje-više isti, ali izdvojio bih one sa kojima se suočavaju roditelji dece sa smetnjama u razvoju, dece sa invaliditetom i teško bolesne dece. To je svuda najbolnija tema i zato sam predstavnike lokalnih vlasti pozvao da se uključe u unapređenje servisa i usluga za podršku roditeljima i deci kojima je pomoć neophodna. Izdvojio bih i jedan gotovo neverovatan slučaj gospođe koja ima 86 godina i iako je ispunjavala sva prava na zdravstvenu knjižicu, nije je imala. Rešili smo to.

Najviše problema je imovinske prirode. Do zastoja dođe u sudu, vrlo često jer građani ne znaju svoja prava: Pašalić

Pokrenuli ste akciju „Učinimo nasilje vidljivim“. Da li ste naišli na podršku drugih organa i institucija koji se tim problemom bave?

– Na porodično i partnersko nasilje nad ženama mi ni kao država ni kao društvo nemamo efikasan odgovor. Smatram da je neophodna bolja institucionalna razmena informacija među sistemima koji se bave zaštitom žena žrtava nasilja. Razgovarao sam sa nadležnim ministrima i predstavnicima relevantnih institucija. Moj predlog je da se ubuduće obezbedi besplatna pomoć žrtvama nasilja u oblasti sudske medicine i taj sam predlog uputio institutima za sudsku medicinu u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, kao i zdravstvenim ustanovama u Požarevcu, Čačku, Kragujevcu, Novom Pazaru i Jagodini. Dokumentovanje medicinskih dokaza omogućuje efikasniji krivični postupak, a u preventivnom smislu njihovo korišćenje uticaće na odvraćanje nasilnika u nameri da naudi žrtvi. Uskoro očekujem prve rezultate.

Kakav je vaš status u međunarodnim i evropskim organizacijama? Da li imate i dobijate očekivanu podršku?

– Imamo i dobijamo podršku. Ambasadori i predstavnici međunarodnih organizacija zainteresovani su za rad institucije zaštitnika i ulogu vide kao izuzetno važnu u procesima evrointegracija. Sastao sam se sa mnogima od njih, razgovarali smo o nastavku saradnje i, što je najvažnije, zaštitnik građana dobio je podršku za jačanje nezavisnosti u svom radu. Posebnu pažnju posvetio sam unapređenju regionalne saradnje i zbog toga sam odlučio da moja prva međunarodna poseta bude kolegama iz Bosne i Hercegovine u Banjaluci. Ostvario sam kontakt i sa drugim kolegama iz zemalja bivše Jugoslavije, kao i sa ombudsmanom Turske, a nadam se i uspostavljanju bliže saradnje sa kolegom iz Bugarske.

Više puta ste govorili o izmenama Zakona o Zaštitniku građana. Zbog čega je to važno i šta je cilj očekivanih promena?

– Zatražiću šira ovlašćenja za Zaštitnika, a to podrazumeva još institucija koje možemo da kontrolišemo, ali i uvođenje sankcija za nepoštovanje preporuka ombudsmana. Jača i autoritativnija institucija Zaštitnika građana je cilj kojem težim. Zato nam je važna izmena Zakona o Zaštitniku građana, što je uostalom obaveza Srbije po poglavlju 23. Ta izmena između ostalog donosi nam novu sistematizaciju radnih mesta, rešavanje problema prostora i preciznije i jasnije definisanje ovlašćenja. O svim tim pitanjima razgovarao sam i tražio mišljenje nevladinog sektora, kao i strukovnih udruženja sudija i tužilaca. Važno mi je da pomenem da javnost ima pogrešnu predstavu o platama, i to u Stručnoj službi Zaštitnika građana. Tu postoji nelogičnost zbog čega se ovo pitanje mora drugačije urediti. Zapravo, naš savetnik ima istu platu kao savetnik u većini ministarstava, ali postoje i ona ministarstva čiji službenici i nameštenici imaju veće plate, pa tako dolazimo do paradoksa da onaj koji kontroliše ima manju platu od kontrolisanog.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Neophodno je upisati rezultat zbog detektovanja neželjenih reklamnih poruka: *

TV K::CN