Alarmantna upozorenja stručnjaka! Vreme će nas bukvalno ubijati

  • Akademik Fedor Mesinger, jedan od najpoznatijih svetskih meteorologa, upozorava – ljudima vrlo brzo predstoji bitka za život zbog porasta temperatura
Klizišta će biti još aktivnija i javljaće se nova
  • Ako mi u predstojeće dve-tri decenije dozvolimo da se srednja godišnja temperatura poveća za više od dva stepena, već će unuci naših unuka imati velike probleme. Ne samo da će im biti suviše toplo, nego će se nivo svetskog mora neprekidno podizati, za do nama nestvarnih 60 metara. Svi veliki gradovi tada bi otišli pod vodu. Nema zidova koji u tom slučaju mogu da spreče katastrofu
Vršac u Srbiji, posle petnaestominutne kiše 7. juna (juče)

Predstojeće leto biće, najverovatnije, toplije nego prethodna. To znači da u atmosferi ima više vodene pare, pa treba očekivati ozbiljnije letnje nepogode koje će biti češće, veće i žešće nego što je to bilo pre samo desetak godina, prenose „Večernje novosti“.

Tropski cikloni biće češći i snažniji nego doskora, što podrazumeva jače vetrove i silnije grmljavine, oluje, grad i kišu.

Ovakve vremenske prilike za predstojeće i naredna leta prognozira akademik Fedor Mesinger (84), doktor meteoroloških nauka, jedan od 12 „apostola“ svetske meteorologije u oblasti numeričke prognoze, prenose „Novosti“.

Na severu Grčke poplave postale svakodnevica. Snimak od prošle godine

Mesinger dodaje i da meteorolozi na dnevnom nivou mogu najaviti dolazak nepogoda i odrediti šire područje gde će se dogoditi. Ali samo mesto gde će se nevreme najžešće ispoljiti, kaže, ne može se precizno predvideti.

Svoju „najavu vremena“ ovaj naš uvaženi naučnik zasniva, pre svega na činjenici da su poslednje tri godine bile baš tople, svaka toplija od prethodne, a to se, kako kaže, nikada nije dogodilo za vek i po meteoroloških osmatranja.

„Klima se menja dramatično brzo i to pred našim očima“, kaže Mesinger za „Novosti“ i dodaje: „Osmatranja pokazuju da se led trenutno topi, a sateliti vide i beleže kako se smanjuje površina pod ledom na Arktiku. U nauci više nema sumnje da doživljavamo jedno vrlo ozbiljno globalno otopljavanje. No, da bismo znali šta nas u budućnosti očekuje, treba znati ili pretpostaviti kako se menja sastav atmosfere. A, savremeni čovek je, nažalost, prvi uzročnik tih promena.“

Proizvodnja energije sagorevanjem fosilnih goriva, po rečima našeg sagovornika, već sada je doprinela da u atmosferi ima 40 odsto više ugljen-dioksida nego u predindustrijsko doba. Ovaj gas nema gde da

Niko nije zaštićen: Centar Moskve pod vodom

ode i najodgovorniji je za stvaranje efekta staklene bašte kao i za povećanje prosečne godišnje temperature za više od jedan stepen u odnosu na pre 150 godina.

„Ukoliko se ovako nastavi, ta temperatura može vrlo brzo, već za 20-30 godina, da se poveća za dva stepena. „U tom slučaju nivo svetskih okeana porastao bi za pet metara. Zamislite šta bi to značilo za čovečanstvo. Šta bi svet bio bez Venecije, Amsterdama i brojnih drugih primorskih gradova? Ostale su nam, dakle, dve-tri decenije da učinimo nešto, inače smo na putu bez povratka i na Zemlji na kojoj nema mesta za čoveka“, nastavlja Mesinger.

U suprotnom, kako kaže sagovornik „Novosti“, neće biti dobro. Nećemo više govoriti o Plavoj planeti na koju smo dosad navikli.

„Ako mi u predstojeće dve-tri decenije dozvolimo da se srednja godišnja temperatura poveća za više od dva stepena, već će unuci naših unuka imati velike probleme. Ne samo da će im biti suviše toplo, nego će se nivo svetskog mora neprekidno podizati, za do nama nestvarnih 60 metara. Svi veliki gradovi tada bi otišli pod vodu. Nema zidova koji u tom slučaju mogu da spreče katastrofu“, kaže on.

Čovečanstvu, po rečima sagovornika „Novosti“, tokom predstojećih 20-30 godina, predstoji bitka za život potomaka na Zemlji.

“ Ta bitka se može dobiti jedino ako se potpuno zaustavi proizvodnja energije sagorevanjem fosilnih goriva. Treba da podržavamo sve načine proizvodnje energije obnovljivim izvorima. Nuklearna energija je odlična, a takođe i solarna kao i hidro i energija vetra, plima i oseka… osim toga, moramo štedeti energiju i prilagoditi se životu sa manje potrošnje energije“, zaključuje ovaj poznati meteorolog.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Neophodno je upisati rezultat zbog detektovanja neželjenih reklamnih poruka: *

TV K::CN